pariz opet, što sam dosadna

Pre nedelju dana, opet sam se malo prošetala do Pariza. Ovoga puta sa jos 30 ljudi sa faksa. Put je trajao 16 sati do gore, sto znači nikad više busom u Pariz. Jedina svetla tačka tog longue durée doživljaja je bilo predavanje (verovatno najkasnije predavanje u njihovim životima -oko 23h) Taje Kramberger i Braca Rotara o Francuskom i Pariškom mentalitetu u 20. veku.
Gore smo bili 3 dana, a morali smo da se jako brzo vratimo, jer nekim našim studentima očigledno Pariz nije baš fin, pa su što pre hteli kući. Tako su recimo zadnjih sat vremena u Parizu, u centru grada, proveli u autobusu. Čudni neki ljudi.
Iako ne padam na istoriju "velikih" i "bitnih" ličnosti, moram da priznam da se i dalje naježim kad pomislim da sam prilikom posete Nacionalnom arhivu, držala u ruci originalan dnevnik Luja 16, iz njegovih zatvorskih dana, kao i neka dokumenta koja je potpisao Napoleon ( vezano za Istru), ili recimo spisak dijamanata koje je posedovala kraljevska porodica.
Šlag na tortu su naravno bili protesti koje smo kao studenti FHš-a "posetili", i to je bilo bar očaravajuće. Takođe smo posetili i fakultet EHESS, koji nažalost, slično kao i mi, ima probleme sa svojim prostorijama, jer vlada pokušava da ih preseli izvan centra grada.
Što se tiče večernjih aktivnosti, moram da kažem da sam ponosta što mi je uspelo da spojim naše sa faksa i ortake iz Pariza, tako da smo proveli jedno divno veče, na jednom pločniku.
Mislim da do Pariza već odavno nemam onaj osećaj da sam tamo neki gost, ne osećam onu frku i paniku da što pre moram što više da vidim, i to se sada dobro pokazalo, jer sam većinu vremena provela jednostavno šetajući se laganica po gradu. I naravno, moram da priznam da ni jednom nisam platila metro ( ako vam treba objašnjenje kako, recite) :)
Evo jedan video koji dobro pokazuje mentalitet francuskih muskaraca, i par slikica...