mrtvi a živi...

Groblje na Monjuicu u Barseloni skriva u svojim nedrima mnoge anarhiste/anarhistiknje i revolucionare. Što je i logično s obzirom da su pored zidova obližnjeg nekadašnjeg zloglasnog zatvora Monjuic mnogi i streljani, obešeni (o zatvoru neki drugi put). Prošle subote, 18.6. je CNT postavio spomenik palim za socijalnu revoluciju i neimenovanim borcima/borkinjama protiv fašizma. O samom spomeniku možete pročitati ovde.
Kako doći do tamo:
Kopanjem po vodičima i kartama ćete teško naći gde se tačno nalazi ceo ovaj deo posvećen žrtvama fašizma (ništa čudno), meni je pomogao ovaj tekst ovde.
Ali da napišem na malo razumljiviji način: Na Plaça d'Espanya (ili Plaça de Catalunya) uhvatite autobus br. 9 u pravcu Zona Franca i siđete na stanici Ronda del Mig. Pređete ulicu i vratite se par koraka unazad, i skrenete u Carrer de la Quimica. To je vrlo kratka ulica koja izlazi na neki kao kružni tok. Na njemu krenete ulicom Carrer de la Mare de Deu, vrlo brzo udarate u zgradu na kojoj ćete naći naći tablu na kojoj piše Plaça de Teresa Claramunt. I ovo je dosta zanimljivo s obzirom da se radi o jednoj sjajnoj anarhistkinji. Ukoliko se ne odlučite da popijete jedno piće u kafani njoj u čast, onda nastavljte dalje, ulicom koja ide sa leve strane zgrade, Carrer dels Ferrocarrils Catalans. I tu pičite samo ravno, ima da se hoda jedno 15 minuta. dok ne dodjete do zidova groblja. Tačnije pratite zidove groblja i doći ćete do jednog od glavnih ulaza (groblje radi od 8 do 18h). Na ulazu skrenete oštro levo.
Na vašoj desnoj strani videćete :) malo više iznad vas zid sa kojeg se vidi prva linija grobova. Tu ćete naći Francisca Ferrera, Buenaventuru Durrutija, Francisca Ascaso-a, tu u blizini su i Anselmo Lorenco i Francesc Layret.









Ako nastavite dalje malo uzbrdo, i kad dodjete ispred neke kapije desno, i pratite put, stići ćete konačno do dela koji se zove Fossar de la Pedrera.
Tu ćete naći na novo postavljen spomenik ali i neke starije stvari, spomenike ljudima iz internacionalnih brigada i tako dalje.
U svakom slučaju, cela manifestacija je bila dirljiva, iako je jasno da CNT nije vičan ni proslavama ni postavljanju spomenika. Nije falila ni A las barricadas, crno vino i karanfili. Evo par slika, nisu najbolje ali su od srca...





I naravno da se ne zaboravi, sledeci dan, 19.6 svi smo bili na ulicama, kazu oko 270 000 ljudi.