sad sam shvatila...

napisah par tekstova u zadnje vreme, i nikako da objavim... ali danas dobijem jednu pricu od Milana, i odlucih se da nju stavim... Mozda zato sto sam konacno ukapirala zasto sam prestala da volim matematiku... Jedan bitan covek je jednom hteo da ispise svoju decu iz skole kad je ukapirao da ona ubija svaku kreativnost...

"Bio sam drugi razred osnovne. Drugi cas smo imali matematiku. Uciteljica mi se zvala Vera Mashic.Odlican pedagog... Kada smo bili treci razred, rekla je da tacno zna ko ce od nas zavrsiti fax i biti dobar covek... Zao mi je sto nikada necu znati sta je mislila o meni. Mada sa velikom sigurnoscu mogu reci da sam bio jedan od tih koji imaju tu pricu u sebi. Previse sam bio miran i pazljiv da bih se kasnije menjao, a znala je sta od mene pravi.
Nego da se vratim na drugi cas drugog razreda. Jesen je bila. Jutro. To su ona prelepa jutra, vlazna i pomalo hladna. Uvek je lepo setiti se takvih stvari, a kao, svi smo imali i neku simpatiju kao klinci pa onda to secanje bude skroz slatko... Kako god, ja bas tih danan i nisam imao... to je doslo posle... :o)
Konacno da kazem da smo na tom drugom casu prvi put u zivotu sreli jednacine i nejednacine. Prolaze me zmarci dok ovo pisem... To je to... Druzicu se sa njima od tada...
Dobili smo, nakon uvodnog upoznavanja sa novim drugarima, svi 5 isith drugara... da se sa njima bolje upoznamo... neki bi se cak usudili i rekli, da nadjemo njihova resenja... Drugari su drugari, tesko da imaju oblike resenja... Meni su se odmah svideli, a zavoleli su i oni mene. Brzo i radosno sam se upoznao sa tih 5 i zeleo sam ih jos... Drugima je to bilo mucno... Nikako nisu uspevali da nadju zajednicki jezik... Uciteljica me je pitala da li zelim jos da ih upoznam... Zive u zbirci... Sav srecan, pozurio sam do njenog stola, seo i upoznao se sa drugarima iz zbirke... Kad ljudi ne mogu da nadju zajednicki jezik, razilaze se... Ostala deca iz razreda su odbacila nove prijatelje...
Uciteljica i nije bila previse tuzna, a u isto vreme je zelela da vidi gde je kraj mojoj otvorenosti i spremnosti za druzenje... Nasla je neke izgubljene drugare u svojoj svesci koji su tu dospeli ko zna odakle i imali srece da ih pronadjem, zavolim i spojim sa svim drugarima od ranije... Nastavili su da se druze u mom umu...
Uciteljica, pa kao i svaka uciteljica, vidi mene al ne vidi drugare... Vidi mene i dade mi 5 u dnevnik... Sa tom materijalizacijom drugarstva nastade secanje na to jutro..."