Crno&Zlatno

people looking at things in porto

2011-10-23T18:53:00.005+02:00

We came back today from Porto. It was great, probably the best weekend travel ever. Anyway, it seems that people of Porto really like hanging around on their windows. I must share the moments. (po slovensko, te portugalci so postopači)

mjau

2011-10-18T12:33:00.002+02:00

prazno
tipk tipk
bas ne znam sta.
barselona je kul.
macak nas terorise svako jutro.
protesti su i akcije.
u cetvrtak idemo u portugaliju, posle dolazi ursa, posle idem u bg i posle idemo u maroko.
jesen je topla, oko 23,24 stalno.
u MNACu su otvorili izlozbu Cape i Taro, "meksicki kovceg" sa novim nadjenim fotografijama iz Spanskog rata.
neki italijanski portal mi ukrao sliku, onda se izvinuli. neki profesor iz istanbula uzeo moju sliku za naslovnu nekog zbornika. tri moje fotke stigle na izlozbu u CCCB.
andrej je u londonu, nadam se da ce da ostane tamo.
juce imala test iz katalonskog, drzavni, cekam rezultat.
i tako to...

Parc Nacional d'Aigüestortes

2011-08-18T21:42:00.003+02:00

Bili smo en vikend tam. V Pirinejih. Sli bi nazaj. Kjer so "krčme u planini" in manj ljudi kot v tem mestu... in definitivno brez 33 stopinj. ceprav se je kdaj zgodilo da namest predvidenih 1 uro hodis 5 z vsemi stvarmi.

2011-08-08T15:56:00.003+02:00

palo mi napamet... sedenje na stepenicama u prvom razredu srednje... kad pobegnes sa casa i uvalis se na zadnji sprat u 4. beogradskoj, tamo gde su vrata za izlazak na krov... setila sam se da sam vrtela na vokmenu ove dve pesme:
http://www.youtube.com/watch?v=xToD0cEeFP8&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=ZKxOMbm2zi4

2011-07-30T16:56:00.001+02:00

what in earth happened with weather? :)

face a book...

2011-07-26T13:32:00.002+02:00

Things I have read in the last 15 months (the ones I could remember). Plus I have some 10 books to finish :) Well, some of them I read before, but it was good to read it again... Anyway, it was good 15 months.

Books in english:

Mary Shelley: Frankenstein
George Orwell: Homage to Catalonia
Paul Auster: Invisible
Francois Maspero: Out of the shadows-a life of Gerda Taro
Chrish Ealham: Anarchism and the city
Ernest Hemingway: For whom the bell tolls
Dario Fo: Accidental death of an anarchist
Stuart Christie: Granny made me an anarchist
Martha A. Ackelsberg: Free women of Spain
Vision on fire- Emma Goldman on the Spanish revolution
C.Brid Nicholson: Emma Goldman , still dangerous
Alex Wexler: Emma Goldman, an intimate life
Paul Avrich: An American Anarchist- the life of Voltairine de Cleyre
The Voltairine de Cleyre reader
Exquisite rebel- the essays of Voltairine de Cleyre
Voltairine de Cleyre: The First Mayday - the Haymarket speeches
Edith Thomas: Louise Michel
Louis Michel: The red virgin- memoirs of Louis Michel
Louis Michel, rebel lives
Dan Brown: The lost symbol

Books in serbian language:

Wilhelm Hauff: Mali Muk
George Orwell: 1984
Daniel Guerin: Anarhizam
Oto Oltvanji: Kičma noći

Books in slovenian language:

Vladimir Bartol: Alamut
Vinko Trinkaus: Velika Stavka
Louis Adamič: Dinamit
Louis Adamič: Vnuki
France Adamič: Spomini in pričevanja
Vasco Pratolini: Metello
Jean Cassou: Pariški pokol
Chinua Achebe: Razpad
Charles Dickens: Povest o dveh mestih
Vasilis Vasilikos: Z
Veljko Kovačević: V okopih Španije
N.G. Černiševski: Kaj delati?
Henrik Ibsen: Brand
Henrik Ibsen: Stebri družbe
Henrik Ibsen: Nora
Ivan Turgenjev: Očetje in sinovi

mrtvi a živi...

2011-06-21T12:37:00.010+02:00

Groblje na Monjuicu u Barseloni skriva u svojim nedrima mnoge anarhiste/anarhistiknje i revolucionare. Što je i logično s obzirom da su pored zidova obližnjeg nekadašnjeg zloglasnog zatvora Monjuic mnogi i streljani, obešeni (o zatvoru neki drugi put). Prošle subote, 18.6. je CNT postavio spomenik palim za socijalnu revoluciju i neimenovanim borcima/borkinjama protiv fašizma. O samom spomeniku možete pročitati ovde.
Kako doći do tamo:
Kopanjem po vodičima i kartama ćete teško naći gde se tačno nalazi ceo ovaj deo posvećen žrtvama fašizma (ništa čudno), meni je pomogao ovaj tekst ovde.
Ali da napišem na malo razumljiviji način: Na Plaça d'Espanya (ili Plaça de Catalunya) uhvatite autobus br. 9 u pravcu Zona Franca i siđete na stanici Ronda del Mig. Pređete ulicu i vratite se par koraka unazad, i skrenete u Carrer de la Quimica. To je vrlo kratka ulica koja izlazi na neki kao kružni tok. Na njemu krenete ulicom Carrer de la Mare de Deu, vrlo brzo udarate u zgradu na kojoj ćete naći naći tablu na kojoj piše Plaça de Teresa Claramunt. I ovo je dosta zanimljivo s obzirom da se radi o jednoj sjajnoj anarhistkinji. Ukoliko se ne odlučite da popijete jedno piće u kafani njoj u čast, onda nastavljte dalje, ulicom koja ide sa leve strane zgrade, Carrer dels Ferrocarrils Catalans. I tu pičite samo ravno, ima da se hoda jedno 15 minuta. dok ne dodjete do zidova groblja. Tačnije pratite zidove groblja i doći ćete do jednog od glavnih ulaza (groblje radi od 8 do 18h). Na ulazu skrenete oštro levo.
Na vašoj desnoj strani videćete :) malo više iznad vas zid sa kojeg se vidi prva linija grobova. Tu ćete naći Francisca Ferrera, Buenaventuru Durrutija, Francisca Ascaso-a, tu u blizini su i Anselmo Lorenco i Francesc Layret.

Ako nastavite dalje malo uzbrdo, i kad dodjete ispred neke kapije desno, i pratite put, stići ćete konačno do dela koji se zove Fossar de la Pedrera.
Tu ćete naći na novo postavljen spomenik ali i neke starije stvari, spomenike ljudima iz internacionalnih brigada i tako dalje.
U svakom slučaju, cela manifestacija je bila dirljiva, iako je jasno da CNT nije vičan ni proslavama ni postavljanju spomenika. Nije falila ni A las barricadas, crno vino i karanfili. Evo par slika, nisu najbolje ali su od srca...

I naravno da se ne zaboravi, sledeci dan, 19.6 svi smo bili na ulicama, kazu oko 270 000 ljudi.

today

2011-06-07T17:28:00.006+02:00

in poble nou there was a storm or something... it looks like september, not summer...

"Voditelj upornikov je general Franco, eden najbolj pogumnih ljudi Španije."

2011-05-26T00:00:00.003+02:00

Družinski dnevnik; 30. julij 1936, Ljubljana, stran 1

" Skoraj vsi politični dogodki preteklega tedna so stopili v ozadje pred krvavimi dogodki v Španiji. Časopisi prinašajo cele strani telefonskih in telegrafskih poročil iz Španije, celo kopico slik o krvavih dogodkih, in vendar je težko odgovoriti na vprašane, kdo prav za prav stoji za temi dogodki, oziroma kaj je glavni cilj sedanje krvave revolucije, ki je ena najbolj krvavih, kar jih je Španija sploh doživela.
Približno se namreč ceni da je do danes v državljanski vojni v Španiji v teh osmih ali desetih dneh padlo okrog 25 000 ljudi. In ne smemo pozabiti, da revolucija še naprej divja, da padajo po cestah vsak dan nove žrtve in da ne vidimo konca tega krvavega početja. Revolucija traja lahko še dva, tri dni, lahko pa še tedne ali celo mesece.
V začetku se je mislilo, da je revolucija izbruhnila, ker so si nekateri želeli monarhijo. Vendar temu ni tako. Bivši Španski kralj, ki se nahaja v izgnanstvu, se je sam izrazil, da voditelji sedanje revolucije ne mislijo na vzpostavitev monarhije, temveč na sestavo nacionalne vlade. Bivši španski kralj priznava, da se med uporniki nahajajo prijatelji monarhije, in če bi slučajno prišlo do tega, da bi se narod izjavil za kralja, je on pripravljen vrniti se v Španijo.
Uporniki torej niso dvignili revolucije zaradi kralja, ampak zaradi tega, ker ne odobravajo današnje levo orijentirane vlade. V tej borbi proti vladi so se zedinili monarhisti z drugimi, na desno orijentiranimi strankami, to so vsi tisti, ki so proti socijalizmu in komunizmu.
Voditelj upornikov je general Franco, eden najbolj pogumnih ljudi Španije. Franco je še za časa monarhije vodil par uporov in ko se je sedaj pojavil na čelu upornikov, je bilo takoj jasno, da se bo borba, ki jo je napovedal vladi, sestavljeni iz levo usmerjenih republikancev in nasprotnikov fašizma, vodila resnom da bo dolgotrajna in da bo od sile krvava. In tako se je tudi zgodilo.
Revolucija je izbruhnila v Maroku in na Kanarskih otokih. General Franco se je oprl na špansko tujo legijo, na tako imenovano "tercio", ki šteje okrog 9000 mož, samih inozemcev, ki se ničesar ne plašijo in ki jim je tudi tveganje lastnega življenja postranskega pomena.
Na prvo nedeljo upora je samo v Barceloni padlo 150 ljudi. Drugi dan se je nadaljevalo klanje z isto neusmiljenostjo, ne samo v Barceloni, tamveč po celi Španiji. V državljanski vojni teče kri v potokih. Po cestah ležijo mrtveci in konj, vse, staro in mlado je oboroženo, celo žene in otroci.
Ravno tako se vodi ogorčena borba po radiu. General Franco je po radiu pozval vojnega ministra generala Mijasa, naj pri priči odstopi, sicer ga bo dal ustreliti. Madridska vlada pa ukazuje generalu Francu, da se mora pri priči staviti vladi na razpolago, in da ga odstavijo kot generala Kanarskih otokov, če ne bo poslušal vladnih ukazov...
Časopisne vesti o uspehih vlade proti upornikom, oziroma vesti o uspehu upornikov proti vladi so si popolnoma nasprotujoče. Današnji položaj v Španiji je zelo nejasen in se ne more niti približno soditi, kako se bodo dogodki v Španiji razvili in kako dolgo bo trajala krvava revolucija, ki zahteva vsak dan tako ogromno ljudskih žrtev. "

/meanwhile, v španiji poteka tudi nekakšna nefašistična revolucija.../

Če jim le ne bodo mase ušle iz rok;

2011-05-25T23:49:00.004+02:00

Tekom enega od brskanj po enem ljubljanskem antikvarijatu nam je ratalo zapleniti par izvodov "Družinskega tednika" iz leta 1936. Zdi se mi da je zadnji stavek o situaciji v Španiji ( po volitvah in par mesecev pred revolucijo) čist primeren za zadnje dneve :)

Lupkanje u Poble Nou

2011-05-25T21:59:00.005+02:00

Lupka se, lupka... Poble Nou (deo barselone u kome živimo) je danas oko 20h lupkao i pozivao na aktivnosti i proteste koji se već neko vreme odvijaju na Placa Catalunya, na lokalne poblenou-ske asembleje i tako dalje... A mene baš sve podsetilo na ono lupkanje '97, višemesečno i svakodnevno... Lupk Lupk

Vaga de La Canadenca / Štrajk u Kanađanki

2011-05-24T23:05:00.015+02:00

Ukoliko ste se ikada popeli na jednog od vidikovaca Barselone, sigurno ste primetili tri velika dimnjaka koji odstupaju od okoline. Nekada se na tome mestu nalazila ogromna kompanija za proizvodnju struje Riegos y Fuerzas del Ebro (filijala firme Barcelona Traction, Light and Power Company Limited ). Takoimenovana La Canadenca, Kanađanka. Osnovana 1911 u Torontu od strane britansko-kanadskog kapitala radila je do 70tih godina 20. veka . Upravo na tom mestu dogodio se najveći uspešan štrajk prve polovine 20. veka na svetu.

Situacija u fabrici zaoštrila se tokom februara 1919 kada je uprava firme odlučila da snizi plate. Radnici fabrike obratili su se za pomoć i savet anarho-sindikatu CNT radnika zaposlenih u vodovodu i energetici. To je dovelo do otpuštanja 8 radnika La Canadence.

5. februara počeo je štrajk u solidarnost otpuštenim radnicima. Rezultat je bio sledeći: uprava fabrike otpustila je još 140 radnika a njih su uspešno zamenili radnici iz drugih sektora fabrike. Medjutim, već 8. februara štrajkovali su skoro svi sektori fabrike.

21. februara je sindikat zaposlenih u vodovodu i energetici CNT objavio štrajk svih zaposlenih u tim panogama, što je dovelo do toga da je Barselona ostala u potpunom mraku. Tramvaji, fabrike i radionice po gradu bili su paralizovani, svetla nisu radila, časopisi nisu izlazili… Narednog dana Vlada je reagovala i konfiskovala fabriku šaljući trupe da je zauzmu. Medjutim, umesto da je štrajk prekinut, štrajkačima su se pridružili i radnici zaposlenih u javnom prevozu i štampi, zahtevajući osmočasovno radno vreme i poboljšanje uslova rada.

1. marta je uprava La Canadence postavila još jedan ultimatum. Svi radnici koji se ne vrate na posao biće otpušteni. 9. marta je vlast zbog štrajka proglasila vandredno stanje u celoj Kataloniji. Vojska je zamenila radnike u fabrici. Svim radnicima starim od 21 do 31 godinu pretila je kazna od 4 godina zatvora ukoli se ne jave na posao. Više od 4000 radnika bilo je uhapšenih i zatvorenih u zatvor Montjuic. Odmah zatim su se štrajkačima pridružili i radnici u tekstilnoj industriji, posle čega je u Barseloni počeo veliki generalni štrajk.

17. marta 1919je bio postignut dogovor izmedju radnika i predstavnika vlasti i fabrika. Izvojevane su bile sledeće stvari:

Oslobođenje svih radnika iz zatvora; plata za sve dane štrajka; ponovno zaposlenje svih odpuštenih; skraćenje radnog vremena na 8h dnevno.

Anarho-sindikat CNT je pozvao sve radnike na potpisivanje nagodbe. Ovaj događaj desio se u areni za bikoborbu Las Arenas 19 marta 1919. Prisutnih je bilo više od 20 000 radnika. Na skupu je izmedju ostalih govorio i Salvador Segui "Sugar boy", anarhosindikalista koji je ubijen par godina kasnije (o tome neki drugi put). Asembleja svih prisutnih odobrila je potpisivanje nagodbe i u narednih 72h su iz zatvora bili pušteni svi radnici. Španska vlada je 3. aprila izdala dekret o osmočasovnom radnom vremenu koji je važio za celu Španiju i za sve panoge (prvi put u Evropi).

Arena Las Arenas (inagurirana 1900god.) je marta 2011 (zadnje bikoborbe su odigrane 19. Juna 1977) pretvorena u veliki tržni centar i iako pored nje dnevno prolaze hiljade turista (nalazi se na Placa Espanya), malo ko zna šta se tamo desilo toga marta 1919. godine.

Da ponovim: miran štrajk trajao je 44 dana i njime su postignute stvari koje nije doneo ni jedan štrajk pre toga. Ali ne smemo zaboraviti da je posle ovih dogadjaja represija nad članovima anarho-sindikata CNT a i ostalim aktivistima neprestano rasla. A i o tome nešto više drugi put.

Eto toliko… Ako ste u Barseloni…

Literatura & ostalo:

Anarchism and the city; Chris Ealham

Ruta de les llibertats; Alfred Bosch & Josep Melero

Katalonska vikipedija

Slike: sve osim crno bele- ja

old dreams, new start

2011-03-29T15:56:00.004+02:00

Mislim da sam prvi put bila u Barseloni pre nekih 10 godina. I kao klinki, to je bio prvi grad za kojeg sam rekla: ja moram ovde da živim jednog dana. U medjuvremenu sam počela da mrzim taj isti grad, tačnije bežala sam od njega ko đavo od krsta, zbog izvesnih emotivnih konotacija koje je nosio. I u medjuvremenu je Pariz postao ono odredište za kojim sam ludovala. Naravno, loše uspomene vezane za Barsu su izbledele, i taj grad je počeo da me asocira isključivo na neke anarho priče, cnt, revoluciju, Emmu Goldman, Mujeres Libres, Orwella, Roberta Capa itd.
Prošlog leta sam sa Brankom provela tamo nekih 9 dana i setila se tog klinačkog oduševljenja. Onda je počela intenzivna priča oko zajedničke selidbe iz Slovenije. Barselona nije bila nikad na listi gradova, valjda se činilo nemoguće i predobro, plus niko od nas ne govori ni španski ni katalonski.
Al eto, uz malo sreće, tu smo. Stigli smo u grad proslog četvrtka, tražimo stan, Branko ima posao, ja se smucam po CNT-u i lutam po gradu dok ne ukapiram šta ću sa svojim životom. Ali jedno je sigurno, I am here to stay. Posle 7 godina seljakanja po gradovima, konačno se pojavio osećaj da ja sada ovde želim da ostanem.
A Pariz? Pa Pariz mora ostati ono što je uvek bio valjda, mesto gde ides sam ali ne i usamljen i gde je sve ali sve moguće. Tamo se ne treba preseliti, da to sročim romantično, jer bi time izgubio onaj bitan deo sanjarenja o budućnosti. Neka to ostane za "jednog dana".

2010-08-17T10:29:00.002+02:00

Po Rue de Rivoli, preko Pont au Change, direktno na Boulevard Saint-Michel, na klupu u Jardin du Luxembourg... Sa Snow Patrol na mp3... Danas mi nedostaje Pariz...

novembar 2007 bio je

2010-08-03T02:19:00.002+02:00

old school

2010-08-03T01:12:00.004+02:00

today i found old photos from macedonia, summer 2007... well they are not so bad... i am thinking to go back to my old camera...

prada za uroša & usa go home (istanbul dec09)

2010-07-10T16:17:00.004+02:00

mess in my head, lately. brrrmmmm brrrrmmm

2010-07-10T15:40:00.001+02:00

Beton, beton i staklo mi dajte u ove sitne sate, da mogu da ih slomim golim rukama.

2010-06-17T02:36:00.004+02:00

SP, Brazil, dec 2008

"we all make our beds with silent addictions"

2010-06-17T02:01:00.003+02:00

"A sudden shudder of creeping voices turns a city into a theater as thousands of birds migrate across the buildings. Black silhouettes fill the sky as everyone stops in their walk and faces upward, feeling nostalgic - a breathtaking occurrence drawing us back in a history we never lived. We all feel it, with dropped jaws, the overwhelming spirit of the flock dancing with the clouds connected in their aesthetic yet free in their spirit taking us back for a moment, back to a time when things seemed simple. A notion of elation, a motionless city in stasis with only the birds moving in hypnotic manner. We sigh as they disappear in the skyline.
We walk on like nothing happened."

a friend shared a moment. it suits this night, perfect mix of nostalgia and awareness of our own illusions.

2010-06-17T01:26:00.003+02:00

BOY!
Take the Lufthansa flight to Europe and get your ass up here. Meet me for a beer in Paris!
You owe me a beer there, remember?

kroz pustinju ali ne i prašumu (na putu za palmiru)

2010-06-07T14:52:00.000+02:00

se enkrat iz aleppa

2010-06-07T13:21:00.007+02:00

Aleppo, Alepo ali Haleb, pravijo "biser muslimanskega sveta".
Kaj je tisto najhujše kar se ti lahko zgodi na obisku romantičnega bližnje-vzhodnega mesta? Pa, seveda, da ti poči kondom. (in da si ženska, tudi). morning after tabletke v siriji niso na voljo. z majhno pomočjo svojega ginekologa iz slovenije, se da po telefonu zmučkat koktejl antibebi tabletk (ki so na voljo v lekarnah), ki bodo rešle problem. ne bom omenjala zgražanje moških v lekarnah ko mi je ratalo razložit kaj rabim (brez njihovega znanja angleščine ali francoščine). v eni je pomočnik lekarnarja, dokler sem razlagala kaj rabim, vrgel tepih na pod sredi lekarne in začel molit.
če si ženska nasploh ni sjajno v aleppu. recimo če hočeš kupit čike, bo mogel moški, ki te sprejemlja potrdit da dovoli tvoje kajenje. Kakorkoli, v izbranih krajih se da dobit pivo, čeprav boš spet edina ženska v kafani.
v vsakem primeru, nekaj mesecov po kulturnem šoku in premlevanju vsega kar se nam je tam zgodilo, bi zdaj z veseljem šla še en krog.

nekaj slik iz Aleppa tudi tukaj:
http://crnoizlatno.blogspot.com/2010/01/haleb-alepo-sirija.html

Gobekli Tepe, Turčija

2010-06-06T20:56:00.004+02:00

Pri obisku Gaziantepa, v Turčiji, najameš taksi za 20 evrov in se odpraviš na eno od najbolj čudnih krajev na svetu: Gobekli Tepe. Domnevno svetišče staro okrog 11 ooo let, premalo znano, za mnoge predaleč, za nekatere zadeva o kateri so se učili v šoli, a zame plac na katerega se spomnim skoraj enkrat dnevno.

na wiki: http://en.wikipedia.org/wiki/G%C3%B6bekli_Tepe

krka

2010-04-27T23:28:00.001+02:00

poruke iz dalmacije

2010-04-27T23:16:00.001+02:00

veliki drvenik island

2010-04-27T23:00:00.002+02:00

pogosto se spomnim na to plažo. pomlad, sonček, valovi, branko in jst in nek ribič v daljavi verjetno ne prevec srečen zaradi nagih belih ritih, ki se mu kažejo...

Čiovo island

2010-04-27T22:51:00.004+02:00

"vidi napolju je proleće..." "Šta proleće?"

2010-04-22T16:05:00.004+02:00

Pre neku noć, u momentima kada pokušavam da zaspim, čuje se neki zvuk napolju. evidentno je da je u pitanju grmljavina, ali nigde kiše i nigde ne seva. na prozoru je roletna i ne vidim sta se dešava.
Umesto grmljavine ja čujem avione i rušenje zgrada.
Uhvati me panika i želim da se sakrijem.
Jos par udara groma, počinje da seva. A meni se obrću slike u glavi.

Malog kreveta u Beogradu, vokmena sa nekim pank bendom i slušalicama, i zvukova napolju. Prvo sirene, onda zvuk aviona a onda zvuci rušenja. zvuci i zvuci i zvuci. Setim se pojačavanja vokmena i stiskanja slušalica u uho, ne bi li se sakrio zvuk realnosti. Uvek se setim zvukova i zvukova i zvukova.

Onih sto se čuju svakog puta kad prve subote u mesecu u Sloveniji prave na kratko probu sirena za uzbunu.
Onih što su me skamenili kada sam sunčanog zimskog dana, šetajući se kroz Pariz pre par godina ostala da stojim sred parka i par delića sekundi gledala ljude i razmišljala zašto niko ne trči prema skloništima.

Kada sedimo napolju na prolećno veče sa prijateljima i cirkamo pivo, negde po Evropi, često se zapitam:

da li iko od ovde prisutnih zna kakva je razlika izmedju zvuka bombe koja padne i probijanja "zvučnog zida" aviona koji leti iznad grada?
da li iko od ovde prisutnih zna da razlikuje zvuk vatrometa od zvuka protiv-avionske odbrane?
da li iko od ovde prisutnih zna kako zvuči u podrumu kada bomba padne na bolnicu ili kada padne na kasarnu?
da li iko od ovde prisutnih zna kako zvuči koncert u čijoj se pozadini čuje sirena za uzbunu a da to nije efekat benda?
da li iko od ovde prisutnih zna, da za većinu mojih prijatelja iz detinjstva zvuk aviona ne podseća na putovanja, mora i svetla milionskih gradova nego na podrume i skloništa?
da li iko od ovde prisutnih zna kakvog je ukusa zadnje pivo koje ispijaš sa prijateljima u parkiću izmedju dve sirene za uzbunu?

A onda se setim da je pored mene koja znam ove zvuke i svih onih koji sede tu i ne znaju,
povremeno sedela i jedna koja zna i kako se čuje zvuk snajpera koji ubija njenog oca na balkonu u sred Sarajeva.

veče koje je pretendovalo da se zavrsi katastrofom ( u prevodu jednom u 10god)

2010-04-15T14:55:00.004+02:00

2010-02-02T01:01:00.003+01:00

konačno.

"we'll always have paris"

2010-01-23T00:17:00.006+01:00

last from Urfa

2010-01-19T22:19:00.003+01:00

Urfa raiders

2010-01-19T21:28:00.002+01:00

women of Urfa

2010-01-19T21:14:00.004+01:00

Childhood in Urfa, Kurdistan ((Turkey))

2010-01-19T19:06:00.002+01:00

palmira riders

2010-01-19T18:15:00.004+01:00

Damask, Sirija

2010-01-19T17:06:00.007+01:00

Haleb (Alepo), Sirija

2010-01-19T16:40:00.005+01:00

Albara, Sirija

2010-01-19T16:11:00.002+01:00

Apamea, Sirija

2010-01-19T15:57:00.002+01:00

Hama, Sirija

2010-01-19T15:46:00.002+01:00

Latakija, Sirija

2010-01-19T15:40:00.002+01:00

Palmira, Sirija

2010-01-19T15:31:00.003+01:00

You can never put a human face on the face of the capitalism, no matter how much you try...

2009-11-17T22:41:00.011+01:00

(playing with lights and un-human faces)

i dont know, i really miss it.

2009-10-20T00:01:00.004+02:00

Acerbična doba rezlja skrite kotičke naše zavesti...

2009-10-12T19:35:00.006+02:00

2009-10-05T21:42:00.003+02:00

I went for a long walk...
with no reason...
with no inspiration...
illusions of reality, just a labirinto, with no peaces of You on the streets.
today sux. yesterday too.

2009-10-05T17:06:00.006+02:00

i think this was one ride i will never forget... winter is coming, so i guess it is ok to daydream about distant warm place... k&m

"seljačina" (u prevodu, vukojebina; by teja)

2009-09-13T23:52:00.005+02:00

posle 10 sati drkanja po vozovima evo nas, stigosmo u budimpestu.
nikako nije moglo da prođe glatko.
9 torbi i 3 presedanja, čuj popravljaju prugu.
madjarska je vukojebina.
a budimpesta je bas kul danas.
mađarski rečnik nam nije jasan.
idemo da spavamo.
Mina&Teja (iz seljačine)

"leaving song"

2009-09-09T03:57:00.003+02:00

This one goes to:
Emso
Tomaž
Eva
Teja
Luka
Matjaž
Samuel
Maja
Parovel
Željko
Erik
Mičo
Jajo
Branko
Marija
Anka
Ines
Mateja
Andrijanen
Braco
Taja
Mladen
Gašper
Zala
Aleš
Matija
Mile
Ljubica
Brecelj
Arijana
Iztok
Samuel S
Šegan
Tadej
Primož
Keber
Matteo
Jernej
Nin-i

and others who made this few years to be the best years of my life...

I will never forget you, no meter how pathetic that sounds, and I know I will search for your faces everywhere I go...

See you around guys, near the sea..., and remember:

out of sight, never out of mind...

Love you all...

PS: keep the resistance! :P

happy moments, weird photos. paris.

2009-09-04T05:21:00.003+02:00

happy moments, weird photos. brazil.

2009-09-04T04:29:00.006+02:00

preblisk 3

2009-08-31T23:12:00.000+02:00

v bakovcih mi komaj rata zaspat. sanjam neko cesto in nek protest. nekdo strelja, vsi bežijo. ne čutim bolečine, ampak počasi ne morem več dihat. v nekem momentu me skozi prsi prežene vročina, in povsod na tleh vidim le rdečo barvo. se trudim a ne morem kričat in počasi ko se mi zatemni pred očmi in ko se mi zdi da je konec, se zbudim.
v sobi ni nikogar. presenetljivo, je 6h zjutraj, zvonovi z cerkve pred hišo norijo. probam se spomnit kaj sem ti poskušala rečt dokler sem kričala brez glasu, na tisti cesti.

preblisk 2

2009-08-31T01:12:00.002+02:00

ujela vlak ob 6:55, ujutro, za maribor.
vlak iz nasprotne smeri zakril pogled proti tvojem bloku, prekleti vlak, nič se ni vidlo.
v mariboru najdla knjigarno, kupila tvojo knjigo in se usedla v park pri univerzi, tako sva se družila par urc.
nek stari gospod me je začel nadlegovat, in je pokvaril to jutranjo romanco. prekleti vlak in prekleti gospod.

preblisk.

2009-08-25T03:56:00.005+02:00

imam v glavi košček neba in trave z fotografije, ki si mi je pred kratkim poslal po telefonu. zdaj bi se najrajši tam usedla s tabo in klepetala ure in ure, tako kot to počneva ob retkih prilikah, pri tebi doma.
potem bi zaprla oči in obležala tam, za vedno, ti bi razlagal o dirkah polžev, ki si jih organiziral kot otrok, spet in spet.
a ne morem, ker mi politična konstalacija tega sveta ne dovoli.
lahko pa se občasno uležem v postljo v svetlo modri majčki z slončki, zamenjam black block outfit in čakam da mi prineseš pašto na krožniku.

nikad dosta kilometara...

2009-08-25T03:02:00.002+02:00

imam jos pišljivih dva sata pre nego sto se zaputim na novi roudtrip.
koper-ljubljana-maribor-osijek-beograd-budimpešta-m.sobota-ljubljana-koper, i sve to do petka najkasnije.

(pre ovoga je valjalo danas, po ko zna koji put, odgledati the history boys sa ekipom kod Emsota.)

sve što posedujem je stalo u jedan auto, karavan doduše. 5,5 godina po kutijama i kesama.
selim se. opet. direktno u centar budimpešte. egešegedre! nazad u veliki prljavi grad!

sreća sreća radost!

jedna draga osoba mi je danas pisala da je imao priliku da čuje ovu pesmu uživo, i da se setio mene. ja sam se setila kad sam sa tom istom osobom divljala u kolima po mnogo većem i prljavijem gradu nego što je budimpešta.
evo je, za vruće letnje, kišne vožnje, gde svetli milion semafora i nebodera...

retro-spektiva

2009-08-22T05:01:00.006+02:00

kad se saberem, ja se oduzmem, što bi rekli. da vidimo šta smo radili zadnjih par meseci:

u januaru se vratila iz brazila, back to reality, cruel cruel reality.

u februaru sam posle 4 meseca skvotanja, konačno našla stan.
u maju sam morala da se iselim iz istog. vlasnik se setio da umesto 150 evra treba platiti 300.
od tada i dalje skvotam, na brzinu kad prebrojim, promenih bar 10 mesta za spavanje. što bi rekli italijani, yes we camp!

u martu, na petak 13. na pešačkom u beogradu, mateju i mene pokupio pijan vozac. završile sa par slomljenih kostiju, on zavrsio k'o da je kravu udario. šta ću mu ja, kad je naleteo na Minu. Noć u kliničkom centru jednaka je zoni sumraka.

april je bio ekstremno posvećen aktivizmu, sa ekipom sastanci skoro svaki dan po više sati, bili u hrvatskoj da damo podršku kolegama u blokadi, bili na antifa protestima u ljubljani, organizovali više mini akcija. u glavnom, standard. bacila avionsku kartu za brazil u smeće, u glavnom zbog akcija koje su sledile. odradila putopisno veče o brazilu kod breclja.

u maju otišla do beograda na neku zurku, zakasnila na neki voz u ljubljani, imala prolećnu romansu, druzila se sa radnicima iz LK, zajebavala rektora. saznala da sam primljena na postdp. u budimpestu.

u junu povraćala dve nedelje, poslala ceo razred sa faksa u kurac, ukapirala da nisam više neplodna, skvotirala kauč od emsota i anke, trazila pingvine po izoli, prvi put plakala ispred univerziteta, ukapirala da sam zaljubljena, opet.

u julu odustala od par ispita. skvotirala sobu 5 u bolnici izola na jedan dan. ukapirala da je narkoza kul. uživala u tejinoj veganskoj hrani. družila se sa ribarima i mehaničarima. stopirala sa andrejem do beograda. odgledala hajde da se volimo, sva tri dela, u jednoj noći sa bojanom. gledala omara sharifa iz 53 u ljubljani. otišla u austriju, nikad dosadniju zemlju na neke radionice, naučila da žongliram sa vatrom (wtf?).

avgust traje jos uvek. bila u beču na protestu, prosjacila u modlingu sa italijanima, bila u ekh skvotu, ukapirala da je koper preko leta uzasan. sad :pakujem se za odlazak iz slovenije posle 5 godina, jurim zadnje ispite. sve u svemu zacin c. somnabulna godina, ko preživi pričaće.

alo alo

2009-08-22T04:45:00.002+02:00

jel se cujemo?
pa vreme je da se opet uspostavi intimni odnos izmedju mene i ovog bloga.

nego, da oteram maler, (vidi ovi u zajecaru nece sahranjuju ljude na nekom novom groblju, ne mogu se dogovore koji leš prvi da spuste, kao prvog ce pratiti nesreca), tako i ja, ne mogu se odlucim sta prvo da napisem, odnosno koje prvo sranje da saspem u vetar, pa vam pustam jednu djavolsku pesmu, od ovog ima da beze i babe i zabe...

ajd, u zdravlje.

for Priu.

2009-06-26T20:48:00.000+02:00

jebale vas sirene...

2009-03-24T00:09:00.001+01:00

Luda zemlja Srbija ce 10 godisnjicu bombardovanja obeleziti sirenom za kraj uzbune, tacno u podne.
Nije nam dosta trauma, nego malo da nas podsete kako nam je bilo lepo.
e srbijo medju sljivama...

2009-03-07T22:40:00.001+01:00

ovaj blog je kao sto mozete primetiti, u zadnje vreme potpuno zapostavljen.
razlozi su ponovna selidba, pisanje diplome, neka zaljubljenost i dosta setnji pored mora.

winter songs

2009-01-31T16:34:00.002+01:00

Once-If you want me
Rice- 9 crimes
Snow Patrol-open your eyes
Maysa-Ne me quitte pas

b&w

2009-01-30T18:49:00.006+01:00

4 euros for a song...

2009-01-19T19:36:00.000+01:00

Just before dawn comes
Sadness is on
Just one more moment
And I am leaving

Few words on a small note
While you are asleep
I can only steal away
That’s how I tend to be

There are things I never get to say
The fear in me always in the way
A broken heart never mended
A hurt I can never forget

I always wonder
Why don’t I feel
What the world out there is like
And how I can fit in

I don’t expect you to know me
Or how I lost all my dreams
When I can’t even find myself
In the choices I made

I want you to know
I’ll never forget you...

laundry day

2008-11-23T19:28:00.001+01:00

5.11. Zagreb je rekao Dosta!

2008-11-08T21:16:00.002+01:00

vec o protestih

.........................................................................

2008-11-07T22:50:00.002+01:00

14. Cause we are far!

15. Cause it will not be me!

16. Cause it will not be you!

budapest... finaly good memories from that city...

2008-11-04T00:42:00.003+01:00

Vikend, končno...

2008-10-27T16:54:00.006+01:00

Petek: NATO not welcome akcija.
Razstava o Cheguevari, Kubanski večer. Predvsem pijano.
Sobota: Trst, protest. HUM in A Tribuna prisotni.
Koper, degustacija v Vinakoper. Tudi pijano.
Ljubljana, Zlati zob. Presenetljivo zanimivo.
Nedelja:Ljubljana, precej neproduktivno (razen v kuhnji pri Piškotku) ampak sproščajoče.
2x film, 2x laško in velik izlegavanja.
Ponedeljek: Ljubljana- Koper, mrzlo.

"Naj povem, čeprav vem, da vam bo morda zvenelo smešno, da pravo revolucijo vodijo čustva velike ljubezni..."

2008-10-25T00:06:00.006+02:00

Legendarni Che tokrat nekoliko drugače...
Poleg NATO vojakov je Koper danes imel to čast pogostit pomembno razstavo.
Gre za prvo evropsko predstavitev dokumentov ter fotografij iz otroštva Cheja. Razstava bo na ogled v Pokrajinskem muzeju v Kopru do 21. novembra. Na sami otvoritvi smo imeli priložnost spoznati se tudi z sestro Cheja, ki je predstavila popolnoma drugačno osebnost ikone 21. stoletja.
Na koncu svojega govora je poudarjila da je zadnja knjiga, ki jo je Che poslal svojem očetu bila zbirka poezije in ne nobena knjiga o revolucijah ali ideologijah... Zdi se mi da je tudi družina Guevara utrujena od takšne popularizacije Cheja in so hoteli izpostavit njegovo vsakdanjo, enostavno in na koncu le človeško plast.
Meni najbolj zanimiv del razstave so bile rizbe iz otroštva ter fotografija Cheja kot indijanca (v ozadju fotografije spodaj).
Celoten dogodek je popestril ženski pevski zbor Kombinat.

We bombed for peace!

2008-10-24T15:40:00.005+02:00

NATO soldier from Poland, who haven't seen his wife for 6 months, thinks that all Albanians are terrorists, hate Russians and fight against terrorism says that NATO bombarded Belgrade "only for peace".

He was also furiously tearing apart our sign (of welcoming battle ships in our marine) and showed one more time that brainwashed army does not understand peaceful way of expressing your thoughts.

(On photos: signs across Koper, Polish soldier explaining how does NATO fight against terrorism, and long poster which was half destroyed)

We are so important that we can afford to ignore even the Queen of England...

2008-10-22T23:27:00.006+02:00

Izbrani člani Avtonomne Tribune in ena članica Huma so danes izvedli posebni performans ob obisku kolonijalistične lady, bolje znane kot The Queen of England.

Stara Ljubljana je namreč včeraj in danes gostila še starejšo kraljico. Angleških Union Jackov in slovenskih zastavic ni manjkalo na nobeni zascitni ograji, ki je označevala bodočo sprehajališčno cono za the Queen.
Zdelo se nam je primerno, da pokažemo, da nas stare babe ne zanimajo, čeprav so luknjoglava bitja alias wannabe ljudje dobesedno tekli skozi Ljubljansko tržnico vsaj za trenutek pogledat The Queen. (Res je, toliko je stara, da je to verjetno zadnjič, ko si je boste lahko ogledali v živo).

Naš performans je tokrat bil nekoliko manj opazen, a vseeno je bilo slišati, da je policija dobila prijavo o nekaterih Metelkovcih v bližini. Baje code red, ampak v bistvu je šlo za konzervatorje, ki delajo v cerkvi in so bili nekoliko sumljivi v svojih belih plaščih.
No, v glavnem, mi smo nekaj uric vstrajno sedeli v baru zraven Prešernovega trga oziroma deset metrov stran ter protestno pili kavice (nikakor čaja).

Ko smo se spravili na sprehod skozi center, ni bilo več videti nobenega sledu po The Queen, niti po zastavicah. Opazili smo, da je ocitno angleška zastava bolj zanimiva za občane kot slovenska, teh namrec nobeden ni odtujil z zaščitnih ograj.

Slišim, da so ji podarili enega lipicanca, vidim tudi, da je vsa navdušena, posebej zaradi vojaškega sodelovanja v "peacekeeper" misijah. Ma bljak.

p.s. Marie Antoinette at least had a concept. To die for.

home is where the heart is...

2008-10-18T23:02:00.006+02:00

2008-10-18T22:32:00.002+02:00

nikako nemam inspiraciju da pisem bilo sta. mada sam se setila slika koje su bile na izlozbi na FHS.
evo jedan deo.

sreca da ispred zgrade imam palme pa ne mogu da pevam autumn leaves.

2008-10-18T17:21:00.000+02:00

2008-09-08T00:08:00.001+02:00

one nice band sings:
"it's not the fall that hurts, it's when you hit the ground",
well, few days ago, i've really hit the ground...

2008-09-02T01:29:00.000+02:00

2008-08-30T20:21:00.002+02:00

i tako kad ti se cini da niko vise nema srce, onda se setas po sumi i naidjes na ovo...

paris...i guess i am happy there...

2008-08-25T22:13:00.003+02:00

:(

2008-08-17T17:51:00.000+02:00

Ronnie Drew, R.I.P.
Dablinersi nikada vise nece biti isti...

na vrbi rodilo grozdje!

2008-08-12T21:46:00.002+02:00

a jeste, stvarno, ne salim se, evo pokusavala sam da se suzdrzim od komentara na svu ovu Dabic-Karadjic smejuriju, al danas ne mogu vise. Pa aman ljudi, cuj molim te nasli laptop na sred ulice, i to sa disketama. Dakle taj Karadjicev laptop je tamo stajao par dana, na sred ulice dok ga nase bezbednosne sluzbe nisu pokupile. I jos sa disketama, u 2008 godini, laptop sa disketama. Lepo sam rekla Olgi pre neki dan, mani se ti snimanja filmova, sta ce ti to, pogledaj gde zivis, nije stvarnost nego je film. ne trebaju ti naocare za 3D bioskop, samo prosetaj ulicom. Uglavnom je tragikomedija, mada kad nasi zapucaju sto na hrvate sto na bosnjake sto na albance, ima tu i akcije. Ali, ipak, zanrovski bih to na kraju opredelila kao pornic, jebu nas u glavu kako stignu. Nije bilo dovoljno sto je onaj koljac vaskrsao kao nadrilekar iscelitelj sa percinom na glavi, nego tako na sred ulice leze laptopovi haskih optuzenika. I jeste potpuno Hannah Arendt, banalnost zla...
A ja, kad budem isla kuci sledeci put, gledacu okolo ne bih li videla "the knights who say NI". Nije iskljuceno nista vise.